Tekuće reforme i investicije

Grčka je, prema Evropskoj komisiji, uveliko u prvoj brzini – ne sama, već kao stalna članica grupe zemalja koja se ističe u oblasti učinka Fonda za oporavak i održivost. Grupa, van Grčke, redovno uključuje Francusku, Španiju, Italiju i daje pečat svakom razvoju.

Performans

Odgovor na to gde smo, u oblasti učinka Fonda za oporavak, dolazi iz objave zamenika ministra finansija Teodorosa Skilakakisa na društvenim mrežama (post je propraćena slikom koja prikazuje učinak država članica Evropske unije). Pozitivna preliminarna ocena Komisije ulazi u završnu fazu isplate, u aprilu, prve tranše „Grčka 2.0”, u iznosu od 3,6 milijardi evra. „Mi smo drugi predali naš plan, prvi dobili odobrenje, a takođe smo prvi podneli zahtev za isplatu, koja se već uspešno odvija. Nastavljamo sa radom, smanjujemo birokratiju i ubrzavamo tempo implementacije grčkog programa, u smislu transparentnosti.“

Na osnovu podataka, Nacionalni plan za oporavak i održivost „Grčka 2.0“ je u punom jeku, uz uključivanje projekata čiji je broj u stalnom porastu. Podseća se da je u dve faze već uključeno i najavljeno 48 projekata u vrednosti od 2,76 milijardi evra. Prvih 12 (1,42 milijarde evra) u julu 2021, a preostalih 36 projekata (1,34 milijarde evra) u oktobru 2021.

Sa trećim paketom (januar 2022.) ukupan budžet od 103 projekta koji će se realizovati preko Fonda za oporavak premašuje 6 milijardi evra. Istovremeno, „u toku“ je i Jedinica za sazrevanje projekata, koja funkcioniše kao autonomna poslovna jedinica u okviru HRDH, koristeći znanje i iskustvo i potencijal Fonda.

Ugovori

Nedavno su potpisani ugovori Ministarstva pravde za izmeštanje Prvostepenog suda i Atinskog tužilaštva, kao i ugovori Ministarstva za razvoj i investicije za nove industrijske parkove. Slede drugi, među kojima je i rad na prevenciji seče šuma, budžet od 50 miliona evra, koji će se na proleće „pokrenuti” pod nadležnošću zamenika ministra životne sredine Georgiosa Amirasa.

Istovremeno, u toku su reforme, poput one za unapređenje grčkog pravosuđa, praćene projektima i investicijama od preko 250 miliona evra - investicijama u ljudski kapital i edukaciju, infrastrukturu i zgrade, kao i u informacione sisteme. U toku su ulaganja, kao što je instalacija najmanje 36.000 interaktivnih sistema za učenje (uključujući table, laptopove, interaktivne projektore) za učionice osnovnih i srednjih škola. Investicija ima budžet od 148 miliona evra.

100.000 prijava za program "Kućna štednja"

Program kućne štednje (sa budžetom od preko 1 milijarde evra) biće veliko iznenađenje. Broj aplikacija može premašiti 100.000, dok će investicije nakon podrške dostići i premašiti 2 milijarde evra. Novac koji će biti dat – dakle doprinos programa privredi – biće evidentiran u 3. kvartalu 2022. godine.

Koje investicije i kako će se finansirati - Megaro Maksimu ubrzava uključivanje projekata u Fond za oporavak i održivost privrede

Sredstva Fonda za oporavak i otpornost aktivira Vlada kako bi novi investicioni planovi koji će biti uključeni u njega delovali kao protivteža šoku koji privreda doživljava od energetske krize i rata.
Kako se ističe, od Fonda se očekuje odlučujući doprinos jačanju domaće privrede, dok je krajnji cilj rekonstrukcija i transformacija privrede, uglavnom kroz stubove zelene tranzicije i digitalne transformacije, jačanje potencijala za rast zemlje i osnova konkurentne ekonomije sa više ekstroverzije.

1 Koji su raspoloživi resursi?

Preko Fonda za oporavak, Grčka ima pristup resursima od 31 milijardu evra, koji će biti kanalisani u obliku grantova i zajmova i koji su usmereni na sprovođenje javnih i privatnih investicija. Konkretno, grantovi predstavljaju 60% resursa i iznose 18,4 milijarde evra, dok krediti čine 40% i iznose 12,7 milijardi evra.
Vremenski okvir za završetak aktivnosti podrazumeva završetak zakonskih obaveza do 31.12.2023. godine (grant komponenta), kao i obavezu isplate svih sredstava do 31.12.2026.

2 Kako se mogu iskoristiti resursi Fonda za oporavak i otpornost (RDA)?

Korišćenje resursa Nacionalnog plana oporavka i održivosti može se izvršiti kroz 3 ose:
- Grantovi: Ukupni resursi grantova iznose 18,4 milijarde evra i očekuje se da će biti kanalisani domaćoj privredi u cilju realizacije javnih i privatnih investicija koje će ispuniti specifične kriterijume iz četiri glavna stuba programa: 1) zeleni tranzicija, 2 digitalna tranzicija, 3) zapošljavanje, veštine i socijalna kohezija i 4) privatne investicije i transformacija privrede.
- Krediti: Banke će u potpunosti podržati davanje kredita u iznosu od 12,7 milijardi evra u cilju realizacije investicija koje će zadovoljiti specifične kriterijume, prema pet pravaca programa: 1) zelena tranzicija, 2) digitalna tranzicija, 3) istraživanje i inovacije, 4) ekstroverzija i 5) spajanja i akvizicije.
- Učešće u realizaciji projekata: Kompanija može da koristi resurse TAA učestvujući kao a) izvođač, b) podizvođač i c) dobavljač u javnim i privatnim projektima.

3 Kako će se sredstva TAA kanalisati kroz grantove?

U oblasti grantova (18,4 milijarde evra), sredstva TAA će biti kanalisana na sledeći način:
- Zelena tranzicija (6,2 milijarde evra) kroz usvajanje ekološki prihvatljivih modela i sistema, promociju sistema zelenog transporta i energetsku nadogradnju zgrada.
- U digitalnoj transformaciji (2,2 milijarde evra) kroz usvajanje inovativnih digitalnih sistema na nivou poslovanja, unapređenje povezanosti građana, privrede i države i, konačno, kroz digitalnu transformaciju javnog i privatnog sektora.
- Zapošljavanje i socijalna kohezija (5,2 milijarde evra) kroz modernizaciju stručnog osposobljavanja, unapređenje zdravstvenog sistema i jačanje pristupa socijalnim politikama.

- Privatne investicije i transformacija (4,8 milijardi evra) kroz jačanje konkurentnosti i ekstroverzije poslovanja, kao i kroz unapređenje poreske administracije i pravosudnog sistema.

4 Kako će se sredstva TAA kanalisati kroz zajmove?

U sektoru zajmova (12,7 milijardi evra), sredstva TAA će biti kanalisana:
- Zelena tranzicija (4,9 milijardi evra) i digitalna transformacija (2,6 milijardi evra) kao što će se desiti u oblasti subvencija.
- U istraživanju i inovacijama (1,3 milijarde evra) kroz jačanje istraživanja i inovacija, ali i kroz promociju pionirske i inovativne infrastrukture.
- U ekstrovertnosti (3,2 milijarde evra) jačanjem ekstrovertnosti kompanija prema domaćoj i međunarodnoj ekonomiji.
- U spajanjima i akvizicijama (0,7 milijardi evra) kroz stvaranje ekonomije obima, ali i promociju spajanja i akvizicija.

5 Da li korišćenje resursa TAA treba da bude u skladu sa pravilima o državnoj pomoći?
 
Korišćenje sredstava TAA treba da bude u skladu sa pravilima o državnoj pomoći koja je postavila Evropska unija. Na početku procesa evaluacije ispituje se kompatibilnost sa državnom pomoći, a posebno se procenjuje  investicija na osnovu poziva TAA, dok se u isto vreme status kompatibilnosti pomoći i podobnost troškova na trošku investicije ispituju se. Iznos pomoći se zatim utvrđuje na osnovu odabranog člana Uredbe o opštem izuzeću (GAC), gde se ispituje ograničenje iznosa. Ako se radi o određenoj vrsti ulaganja, ona se ispituje na osnovu posebnog člana GAC-a ili na osnovu mape regionalne pomoći (član 14 – GAC). Za manje iznose pomoć se utvrđuje nagodbom (maksimalni iznos od 200.000 € po kompaniji za period od tri godine).
 
Konačno, u vezi sa ispitivanjem praga za obaveštavanje, korist (odnos veličina i intenziteta pomoći) treba da bude u skladu sa pragovima obaveštenja, a ako premašuje pragove obaveštenja, pogodnost se prilagođava i obaveštava se EU.

6 Da li postoje subvencije za privatni sektor?
 
Da, postoji subvencionisanje privatnog sektora, za koje se očekuje da će se postepeno objavljivati do kraja 2022. Pozivi za subvencije obuhvataju one sektore koji pokrivaju značajan deo grčke privrede, dok su zelena tranzicija i digitalna transformacija direktno ili indirektno povezani sa velikim delom ovih grantova. Indikativno, da pomenemo neke povezane akcije· „Ušteda preduzetništvom“, digitalna transformacija malih i srednjih preduzeća, reforma Clavback sistema, ustanove za brigu o deci na radnim mestima, postavljanje sistema za skladištenje energije, stvaranje zelene industrije, infrastrukture za vodosnabdevanje i uštedu , razvoj turizma, reforma aktivnih politika zapošljavanja, transformacija u poljoprivrednom sektoru, itd. Stopa pomoći varira u zavisnosti od vrste akcije i može u nekim slučajevima pokriti 100% troškova. Zbog obima koji pokrivaju stubovi TAA, kompanije koje ispunjavaju uslove za ove grantove mogu poticati iz različitih sektora, u zavisnosti od vrste granta.

 
7 Šta je indikativna šema finansiranja zajmova TAA?
 
Čitav proces podnošenja zahteva za kredit biće u potpunosti podržan od strane bankarskih institucija, bez učešća države. Poslovni planovi preduzeća mogu se realizovati prema finansijskoj šemi koju definiše Evropska unija, prema kojoj je maksimalni procenat pomoći koji kompanija može da dobije od Fonda 50%. Stopa pomoći će biti određena vrstom i smerom prihvatljivih troškova na osnovu kriterijuma po stubu. Shodno tome, najmanje 30% dotičnog investicionog plana treba da bude finansirano iz komercijalnog zajma bankarske institucije, dok najmanje 20% plana treba da bude finansirano sopstvenim sredstvima, uključujući sve nenovčane doprinose do 10% budžet investicionog plana.

8 Koje su kritične tačke za dobijanje TAA kredita?
 
Postoji ukupno deset ključnih tačaka koje preduzeća treba da uzmu u obzir kada se prijave za TAA zajam:
 
- Ceo proces „teče“ preko banke bez učešća države (osim ocene pojedinih tačaka od strane nezavisnog revizora Fonda).
 
- Minimalna kamatna stopa na TAA kredite je 0,35%.
- Za kredite između banke i države u smislu otplate, kolaterala i gubitaka primenjuje se princip parri passu.
- Rok trajanja kredita neće biti kraći od tri (3) godine i duži od petnaest (15) godina, u zavisnosti od prirode ulaganja.
- Procena investicionog plana biće obavljena u razumnom roku iu svakom slučaju neće biti duže od četiri meseca.
- Pomoć mora biti kompatibilna sa pravilima i granicama državne pomoći.
- Nije predviđena mogućnost refinansiranja iznosa postojećih kredita preko TAA (osim u slučajevima premosnog finansiranja za TAA kredite).
 
9 Koje su indikativne investicije u stub akvizicije i spajanja?
 
Investicioni planovi u pravcu akvizicija i spajanja treba da imaju za cilj razvoj ekonomije obima. Indikativne investicije u stub akvizicije i spajanja su spajanje ili akvizicija preduzeća za vertikalizaciju delatnosti i stvaranje ekonomije obima. Odnosno, prihvatljivi trošak je trošak koji nastaje spajanjem ili akvizicijom preduzeća.
 
O obliku saradnje za:
 
Postojeća i nova preduzeća:
 
- Posvećenost investitora da učestvuje u novom ili postojećem zajedničkom planiranju u narednih pet (5) godina.
- 20% prihvatljivih troškova HS odnosi se na troškove po ugovoru o saradnji.
Promet novih lica > 50% prometa najvećeg pravnog lica među učesnicima (prosečno 3 istorijske godine).

Izvor: in.gr